EPS kao granicu uzima 3 sata: Ovako ćete uštedeti na grejanju i imati znatno niži račun
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Previsok termostat, loše provetravanje i nameštaj uz radijator povećavaju potrošnju, a smanjenje temperature za jedan stepen može doneti oko 10 odsto uštede.
- Najveći gubici toplote nastaju zbog loše izolacije i prozora koji ne dihtuju, pa EPS savetuje zaptivanje i proveru stolarije.
Termostat podešen na previsoku temperaturu, prozori koji ne dihtuju, nameštaj naslonjen na radijatore i pogrešno provetravanje mogu da povećaju potrošnju. Ne postoji pravilo da će svaka od ovih grešaka automatski udvostručiti račun, ali kada se kombinuju sa lošom izolacijom i neefikasnim grejanjem, troškovi mogu ozbiljno da porastu.
Termostat nije dugme za maksimalno grejanje
Jedna od najčešćih grešaka jeste podešavanje termostata na previsoku temperaturu, uz uverenje da će se tako stan brže zagrejati. Međutim, ako ga podesite na 25 ili 26 stepeni, sistem neće nužno brže zagrejati prostoriju, već će nastaviti da radi dok ne dostigne zadatu temperaturu. Svaki dodatni stepen znači i veću potrošnju energije.
Prema savetima irske Agencije za održivu energiju, smanjenje temperature za samo jedan stepen može da donese uštedu od oko 10 odsto, mada stvarni rezultat zavisi od objekta i načina grejanja. EPS takođe savetuje korišćenje termostata i smanjenje temperature kada se prostorija ne koristi duže vreme.
Provetravanje ne sme da traje pola sata
Mnogi zimi izbegavaju da otvaraju prozore kako ne bi izgubili toplotu, dok drugi ostave prozor na kip satima. Ni jedno ni drugo nije idealno. Kada je prozor dugo odškrinut, zidovi i nameštaj se postepeno hlade, a grejanje mora duže da radi kako bi ponovo zagrejalo prostor.
Bolje je širom otvoriti prozore na nekoliko minuta i napraviti kratku promaju, pa ih zatvoriti. Tokom provetravanja treba smanjiti ili privremeno zatvoriti termostatski ventil u toj prostoriji, kako grejanje ne bi nepotrebno reagovalo na hladan vazduh. Ipak, provetravanje ne treba potpuno izbaciti iz dnevne rutine jer je važno za kvalitet vazduha i sprečavanje vlage i buđi.
Zavese čuvaju toplotu, ali mogu i da je blokiraju
Debele zavese mogu da pomognu da se tokom noći smanji gubitak toplote kroz prozore, naročito ako su oni stari i slabije zaptivaju. Dobar trik je da se preko dana razmaknu kako bi sunčeva svetlost zagrejala prostoriju, a uveče ponovo navuku. Isto tako, spuštanje roletni dodatno može da pomogne u zadržavanju toplote.
Ipak, treba paziti da zavese ne prekrivaju radijator. Ako vise preko njega ili ga potpuno zaklanjaju, topao vazduh teže cirkuliše po sobi, pa grejanje ne daje očekivani efekat. Zato su kraće zavese ili pravilno postavljene duže zavese mnogo bolje rešenje nego da radijator bude potpuno sakriven.
Nameštaj ispred radijatora pravi problem
Velika ugaona garnitura, komoda ili fotelja tik ispred radijatora mogu da deluju kao prepreka koja sprečava širenje toplote. Umesto da zagreva prostoriju, radijator zagreva nameštaj i vazduh koji ostaje zarobljen oko njega. Zbog toga je važno da ostavite dovoljno prostora oko grejnog tela i ne prekrivate ga garderobom ili drugim predmetima.
Isto važi i za dekorativne maske za radijatore, koje mogu da smanje cirkulaciju toplog vazduha ako nisu dobro osmišljene. Nije dobro ni sušiti veš direktno preko grejnog tela, jer se time ometa njegovo zagrevanje prostorije. Nekada je dovoljno samo pomeriti fotelju ili komodu da bi toplota bolje kružila stanom.
Izolacija kao prva stavka u borbi protiv visokih računa
Ipak, pored svega gore navedenog, loša izolacija jedan je od najvećih razloga zbog kojih stanovi teško zadržavaju toplotu. Ako prozori i vrata ne dihtuju, hladan vazduh ulazi, a zagrejan izlazi, pa sistem grejanja mora češće i duže da radi. EPS zato savetuje proveru prozora i vrata, kao i postavljanje izolacionih traka na mesta kroz koja prolazi vazduh.
Dugoročno, najveću razliku mogu da naprave kvalitetna izolacija spoljašnjih zidova, krova i poda, kao i zamena dotrajale stolarije. To jesu veća ulaganja, ali mogu da smanje gubitke toplote tokom više grejnih sezona.
Još jedan koristan trik jeste da iza radijatora postavite reflektujuću folijukoja odbija deo toplote nazad u prostoriju, umesto da ona odlazi kroz spoljašnji zid. Posebno može da bude korisna u starijim stanovima sa slabijom izolacijom. Važno je da se koristi folija namenjena za ovu svrhu, a ne obična kuhinjska aluminijumska folija, i da se postavi tako da ne ometa rad radijatora.
Takođe, nemojte potpuno zatvarati vrata prostorija koje želite ravnomerno da zagrejete ako vaš sistem zavisi od cirkulacije vazduha kroz stan. Redovno odzračivanje radijatora, kada je potrebno, može da pomogne da se ravnomerno zagreju i da ne troše energiju uz slab učinak. Ako je radijator hladan pri vrhu, a topao pri dnu, moguće je da u njemu ima vazduha, pa je vreme da proverite da li je potrebno odzračivanje.
Grejanje ne mora da radi punom snagom ceo dan
Ipak, najvažniji savet koji možemo da vam damo glasi da ako nema nikoga kod kuće, nema potrebe da se prostorije sve vreme zagrevaju na temperaturu koja je prijatna kao kad ukućani tu borave.
EPS preporučuje da se, kada se prostorija napušta na duže od tri sata, temperatura smanji na termostatu. Ovo ne znači da stan treba potpuno ohladiti, već da grejanje treba prilagoditi stvarnim potrebama.
Važno je i da se ne greju nepotrebno prostorije koje se retko koriste, ali i da se ne dozvoli da postanu previše hladne i vlažne. Uz pravilno podešen termostat, slobodan prostor oko radijatora, kratko provetravanje i dobro zaptivene prozore, moguće je smanjiti rasipanje energije bez velikih ulaganja.
Na kraju, najskuplje grejanje često nije ono koje najduže radi, već ono koje pokušava da zagreje stan iz kojeg toplota neprestano beži.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.